Женидба кнеза Лазара

Женидба кнеза Лазара

0001    Шетао се Ђурађ и Јерина,
0002    Јерина је Ђурђу беседила:
0003    ”Да мој Ђурђу, драги господару,
0004    Зашт’ не жениш дијете Лазара?”
0005    Јерини је Ђурђе говорио:
0006    ”Ево има три године дана
0007    Како женим дијете Лазара,
0008    Лазу женим, оженит’ не мого –
0009    Ди ја нађем за Лазу девојку,
0010    Онде нема за ме пријатеља,
0011    А ди нађем за ме пријатеља,
0012    Онде нема за Лазу девојке!
0013    Но ево сам нашао девојку
0014    За јединца дијете Лазара
0015    И за мене добра пријатеља –
0016    Ко ће смети Југу споменути
0017    Од његови девет Југовића?”
0018    Њима вели дијете Лазаре:
0019    ”Спремај, мајко, господску вечеру,
0020    Сву господу зови на вечеру,
0021    Сву господу и господичиће,
0022    И нашега старог Југ-Богдана
0023    И његови девет Југовића!”
0024    То је мајка Лазу послушала,
0025    Она спрема господску вечеру,
0026    Сву господу зове на вечеру,
0027    Сву господу и господичиће,
0028    И старога главом Југ-Богдана
0029    И његови девет Југовића.
0030    Кад господа вечер’ вечерала
0031    И рујнога понапила вина,
0032    Тад узима дијете Лазаре
0033    Златну чашу црвенога вина,
0034    Па наздравља старом Југ-Богдану:
0035    ”Здрав да си ми, стари Југ-Богдане,
0036    Ни у моје ни у твоје здравље,
0037    Већ у оне код бијела двора,
0038    Која везе цареве дарове!”
0039    Плану ватром стари Југ-Богдане,
0040    Па говори својим Југовићем:
0041    ”Шта сте стали, девет Југовића,
0042    Зар је мало коња и волова?”
0043    Њему веле девет Југовића:
0044    ”Устај горе, наш стари бабајко,
0045    Те ти шећи двору бијеломе
0046    И узимај књигу разборничку,
0047    Књигу носи саборничкој цркви,
0048    Нека гледа протопопе Лука
0049    Је л’ венчана Милица за Лазу!”
0050    То послуша стари Југ-Богдане,
0051    Он се шеће двору бијеломе
0052    И узима књигу разборничку,
0053    Књигу носи протопопу Луки,
0054    Баш код оне цркве саборничке,
0055    Да му каже протопопе Лука
0056    Је л’ венчана за Лазу Милица.
0057    Књигу гледа протопопе Лука,
0058    Књигу гледа, на Југа погледа,
0059    Насмеја се па Југу беседи:
0060    ”Бог је дао, Богом је суђена
0061    Царства круна на главу Лазара,
0062    А Милица нуз Лазу царица!”
0063    Кад је Богдан речи разумио,
0064    Он се шеће двору бијеломе,
0065    Па беседи младим Југовићем:
0066    ”Децо моја, девет Југовића,
0067    Вели нама књига разборничка –
0068    Бог је дао, Богом је суђена
0069    Царства круна на главу Лазара,
0070    А Милица нуз Лазу царица!”
0071    Кад су дјеца саслушала старца,
0072    У глас вичу девет Југовића:
0073    ”Кад је тако Богом наређено,
0074    Нека буде за Лазу Милица,
0075    А ми браћа сестри на обрани!”